Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Време

 

Још ми се шврћкаш по жељама
и мешкољиш се у нади,
а ја се лажем да смо ми млади
све док се чежња поиграва мноме
док ти глас чујем у мислима
а шапат ме нежношћу глади
по образу, врату, коси и бради
куд’ год си се врзмао мноме.
И додири твоји још увек се важе
свуда где затреперим
када те очи пред собом траже
и тако се, пиљећи, унезверим
у врцкаво кретање облака дима
које ме теши да времена има
и да је време пријатељ прави
који све наново ваљано постави…

А слутим да није и да ме вара
док дане отима и гаси чула
да бол отупи док оно ствара
привид да далека топлота јула
је твоја топлина и да је музика
звук твојих речи и да је слика
осмех твог лика…
и да ће оно све да излечи.
Лаже ме грубо у сваком свом трену
док ми те склања, а мене слама.
Тек кад се преселиш у успомену,
опростићу му што сам навикла сама.
И само до тада,
трајаће нада.

Ostali tekstovi