Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Живот деци

 

Боже, немој децу!
Зар ти није доста
светла што те краси
и лепоте твоје?

Кад заплаче звоно,
све нам црно оста
кад на муклој траси,
сељани се зброје.

Ти си велик, моћан
па можеш да бираш
да ли ћеш да сјајиш
тол’ко или више.

Па понизно молим
младост да не дираш
с’ нама да је гајиш
овде где се дише.

Хајде, барем пробај
пробирати будно
и принети себи
чем’ лепоте фали.

Носи старо, грдно,
води злобно, блудно…
Не требају теби
пупољци нам мали.

Свом добротом ти би
трулеж покајао.
Та зар и то није
дужност твоја света?

Србији, међ’ нама
младост остављао
радошћу да лије,
да буја и цвета.

 

(Обично не обраћам пажњу на места кроз која пролазим ни када идем аутом ни када идем возом, али пре месец и нешто кад сам тако по ко зна који пут пролазила кроз Бешку, обратила сам пажњу на натпис места и сетила прерано упокојеног ученика Милоша Живановића и моментално ми се склопила ова песма у глави коју сам одмах тада и записала па је самим тим посвећујем Милошу Живановићу и објављујем је овде у служби молитве Богу да деца опстану)

 

НЧБ

Ostali tekstovi