Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Драго моје презрено робље

Покушаћу нешто да ти испричам.

То причање неће личити на редове оних специфично прозападноблогерских мастурбација над српским језиком, оних који се у току куцкања сваке своје реченице до пуцања синуса напрегну не би ли исцедили из себе свако зрнце вокабулара који су грозничаво скупљали овлаш прелетевши суштину оних неколико књига које су прочитали са већ установљеном чврстом намером да напишу своју и са амбицијом да је читаоци читају напето и уз бојазан да су недовољно спремни да испрате накинђуреност редова гомилом непотребних наклапачких увијања једноставности у претрпани речник несвакодневнице. Ево, тако изгледају та издркавања у словима, управо овако као ова моја претходна реченица, управо како ми не пада на памет да наставим ову причу.

Нећу се трудити јер вероватно и не умем да достигнем лепоту израза Меше Селимовића нити дубину тихих званичних изјава господина Павла, нити ћу се иједном оптеретити хватањем било каквих фактографских трица каквим су нас већ поштено насмарали кроз разне форме образовног и необразовног система. Нећу умети да имитирам чак ни дивни опуштени разговорни фазон Достојевског чије чаврљање са читаоцом у фотељи украде летње поподне на плажи, а ипак му не замерамо.

Само ћу ти причати како је било и шта мислим да сам схватила, укупно или половично, уређено или збркано, заправо, онолико прецизно колико је то могуће полуписменику смореном књижевношћу и надареном просечном интелигенцијом и уравнотеженом дрскошћу радозналости и слободољубља.

А ви не слушајте шта вам причам, нити читајте, нити покушавајте да извучете било какве смислености из овог писанија, него само посматрајте, ‘нако блејачки као кад бленете у екран у глуво доба ноћи стрпљиво очекујући Ништа јер вас мрзи да оперете зубе и спремите се за спавање. Е па ако не бленете у ово моје немам појма шта је, можда ћете лакше заспати лежећи без таблета, лаптопа, рачунара или, далеко било, мобилног уз узглавље. У овом писанију се неће испричати ништа спектакуларно, ништа ново нити ишта што већ нисте наслутили о себи и другима и свима нама заједно. Можда, али само можда, у несмотреном сусрету са његовим редовима, доживите признање себи о себи или, вероватније, љутњу према мени што ћу вас гомилом слова упорно преклињати да до признања себи напокон дође па макар никад не дошло и до признања о себи.

potpis-mali-tif

Ostali tekstovi