Evrovizija 2019.

Ко касно сазна за Еровизију јер га тај догађај не интересује, он после поноћи слуша музику оданде јер га музика интересује.
Прелетела сам са прескоцима те песме по ЈТ … па под тренутним утисцима.
Песма која представља Србију: речи су … има ли уопште неких реченица у тој песми или све нешто тииии, јуууу, саааадаааа… певаљка се беби, стење кроз нос и цичи иако, чини ми се , има довољно добар глас да би могла да пева и финије, рима је малтене све на слово ,,а“ као да је Бајага склепао и то у журби, мелодија као комбинација свеистих песама оног Ћетковића.
Па се питам зар у овом нашем поднебљу музикалног словенског народа немамо бољи избор?
Аустралија је донекле занимљива европска (?) такмичарка онако визуелно, одмах ми је синуло да брже боље пронађем неки луна парк који има такве високе клатилице и да се на томе клатим бар три сата. 😄
Од срца се надам да ће и црна браћа из свих афричких племена упасти следеће године у европске оквире за ово такмичење па да и они наступе као комшиница нам Аустралија јер имају смисла за одличан ритам па да се ђуска по Европи уз неки трајбл.
Многе наступе других држава не смем да коментаришем јер ми је преки судија добронамерно саветовао да се, за своје добро, никада више не играм речима пе*ери, гејови и свим осталим у вези са тим преосетљивим, а презаштићеним појмовима о тој владајућој, надљудској мањини политички неприкосновеној на светском нивоу.
И наравно да желим да српска песма победи каква год да је, али да нам то не буде опет утешна награда као и сваке године када су нам, уз победице у области музикице или спортића, истовремено политичко дипломатско економским уценама откидали парче по парче државе управо из тог белосветског еуробског мрака привидно безазленог накинђуреног веселим кичерајем на оваквим и сличним ,,леба и игара“ манифестацијама.