Evo sad u toku jutarnje kafe 3. deo, naletela sam na objavu neke beogradske gospodže ,,Ja sam X-ova baka, a koja je vaša moć?“ sa sve fotografijom unuka kojem inače u Fejsbukovcu propratimo sve od piljenja u mobilni pa do doručaka i igračaka i zapitam se, stvarno, još nisam baba, pa koja je uopšte moja moć? Bemliga, o ovom teškom pitanju čovek mora dobro da razmisli, e’o ne znam bogumi imam li ikakvu moć… (treći dim duvana povukoh, a nikako da se setim nečega), izgleda nemam… ‘ajd da probam nešto da iscedim…Dobro, ustanovila sam, nisam još baba, znači, ta moć otpada… Hmm, ništa mi ne pada na pamet, a da je vredno pomena…Ma, ima bar nešto: odradila sam celu prvu polovinu života po ps-u, od uspeha na takmičenjima iz matematike i fizike, preko raznih sekcija što muzičkih što sportskih u školi onomad, završila faks u roku, udala se, rodila dete, zaposlila se u struci, prevazišla smrt supruga lekarskom omaškom (informativno: operisali Miroslav Ilić bivši LSV-ovac i Aleksandar Plzak bivši DSS-ovac) odmah posle rođenja deteta, izgurala ulazak u stambeni kredit s jednom platom, preživela nekoliko godina s pola i manje od pola plate uz honorarne poslove, u toku toga uspela da se koliko toliko izborim protiv medijskog linča vođenog vojvođanskim separatistima i premoćnog pederlobija u sedmogodišnjem po živce, zdravlje i pare preskupom sudskom procesu u kojem su pederlobisti obavezno u pravu jer oni vladaju i to sve pregurala zajedno pralelnim parničenjem u kojima su me progonile sudije debele bele medvedice bliske LSV koje su mi razrezale naplate nezakonskih duplih sudskih taksi (platim takse, a onda mi ponovo naplate kasnije isto izvršenjem, pare nisu vratili), posle svih tih frka, uspela da se vratim na plaćanje računa i poreza unapred umesto unazad s kamatom, a da nisam ogadila dušu mržnjom prema nekim neuglednim stvorenjima koji su me ugrozili: Gruhonjić, Nedimović, Hegediš, Rodić, Strezoski i dva ružna pederlobistička ,,biznismena“ iz nekih BG propagandnih organizacija, prezimena sam im zaboravila (mada od prezira i gađenja prema njima nisam uspela da pobegnem). Osim toga, savladala sam nekih desetak zanata što tipično muških što tipično ženskih što za one koji se osećaju kao oba pola ili ne znaju šta su te napravila sama samcata sebi super (SSSS) odeću, nakit, nameštaj… savladala bar pet sportova na različitim površinama, vozila po državi i inostranstvu bez navigacije, putovala, najela se, bila privatni preduzetnik koji plaća svaki dinar dažbina državi bez greške i omaške i proslavljala posete inspekcija bez novčnih kazni, odgojila zdravo i vaspitano i spretno dete, napisala detetu dve knjige i milion izvoda iz sadašnjice (da joj drugi ne bi kasnije prodavali nekkvu njihovu istoriju našeg područja), onu knjigu za zatupaste odrasle me mrzi da sredim i lektorišem, ali srediću je valjda do penzije, doživela da me bivši đaci citiraju svojoj deci, izdržavam tri životinje, izlečila i udomila kod drugih još desetak…a da, znam i da kuvam ponekad kada sam raspoložena, naučila sam i uzdužno parkiranje iz dva poteza… Umem da napravim PRAVU Reform tortu! Jutros mi nije pukao nijedan nokat u ribanju terase! I na kraju, ali ne i najmanje bitno za zdravlje, uspela sam nožnim palcem da dotaknem nos i sada mogu da poletim! Al’ sam moćnaaa! Skoro kao Orban, ma kakav Orban, skoro kao Putin, bre… toliko se sada osećamo MOĆNO (!) da ću momentalno da iskoristim taj trenutak MOĆI (!) i pomerim ovaj krevet od duple iverice (2 table otišle u njega) i obrišem Musinu brlju ispod koju trenutno osećam još jače nego ovu MOĆ (!) čak na drugom kraju prostorije u koju mi se s ulice dovukao da brlja, klošar detelinarski, ali lep… Odo’ da ribam dok me ne popusti MOĆAN osećaj da sam MOĆNA!
