Da mi je neko pre rekao da se o ovom dopisu može razviti polemika za i protiv (naletela sam na polemisanja tu i tamo u Internetiji), ne bih verovala pa ne mogu, a da ne prokomentarišem temu..Koristim ama baš svaku priliku da uputim učenike u to kako su anglosasojutanska spoljna politika i propaganda zakuvavale na Balkanu i još uvek zakuvavaju.Smatram da učenici treba da nauče engleski jezik koji predajem, ali i da što više saznaju o katastrofalno nasilnoj engleskoj spoljnoj politici i propagandi koja je vešto prekrivena (u udžbenicima) kroz biranje isključivo pozitivnih sadržaja o toj državi (mada ni te sadržaje ne isključujem da bi se napravila precizna razlika između pozitivnog i negativnog).Neki kažu da će deca zamrzeti Albance ako im se daju informacije o pogromu Srba, a posle svake diskusije na takve teme, tvrdim iz iskustva prosvetnog radnika rodoljuba, mržnja se uglavnom razvije isključivo prema manipulaciji kroz medije, a to je, dugoročno gledano, zdravo za decu svih nacija.Neki tvrde da bi možda neka takva tema bila dosadna đacima. To je nikakav argument, posebno kada takve ,,argumente“ izjave prosvetni radnici kojih se ovaj dopis tiče. Da li će nešto biti ili ne biti interesantno učenicima da saznaju tj. poslušaju, to zavisi od toga koliko nastavnik ume da zainteresuje učenike za bilo koju temu. Pravi nastavnik ne mora ni da čita, nego pripoveda tako da zainteresuje slušaoce i to je osobina po kojoj se dobri predavači mogu prepoznati i van učionice, u zbornici, u kafani, na ulici, bilo gde gde neko progovori s nekim.Dakle, nema polemike, ko izbegava da uputi učenike o srpskim nacionalnim interesima i na koji način su srpski nacionalni interesi ugroženi od strane ovog ili onog spoljnog činioca, taj ne zaslužuje radno mesto u srpskom školstvu.
