Priznajem, kao dođoš iz kraja na najlepšem delu Dunava, nisam mnogo istraživala vojvođanske plaže podaleko od Novog Sada, ali u neizdrživoj potrebi da svaki topli dan u Novom Sadu bar na nekoliko sati presečem kupanjem u nekoj vodi van kade, stekla sam bar ovih par utisaka o novosadskim plažama pa možda nekom budu od koristi ako dolazi u ovaj kraj po vrućinama pa želi bar negde da se rashladi.
Plaža Oficirac je moj favorit jer je voda lepša s te strane i manje je buke i mogu psi tamo. S bačke strane je lako tamo doći i pešaka i biciklom i kolima (spretniji mogu i rolerima, ali je važno paziti pri spuštanju s mosta da se ne naleti na bahate vozače iz suprotnog smera). Ta plaža je lako dostupna i ima dovoljno mesta za parkiranje. Jedini problem je ako se okasni u povratku pa se sagleda razno smeće koje ljudi ostave za sobom, dođe ti da skupljaš sve do ponoći i opet se ne može sve skupiti pa ti presedne prethodno kupanje. Ako se ode ranije, iskulira se smeće pa to neko drugi posle pokupi, neko čiji je to posao valjda.
Na Šodrošu je preprljava voda jer je stajaća, svašta se tu sliva. Kao mirnije je jer nema mnogo ljudi, ali opet, i bilo kakvoj prljavoj bari neće biti ljudi pa ni tamo.
Ribarac je manje više za kratka plivanja, buć, malo u dubinu pa nazad na sedenje uz kafu na suvom i u hladu (osim ako se ne ide do Štranda pa posle peške nazad u kartonskim papučama od kutija iz kafića sa Štranda).
Mačkov sprud je ok, ali se tamo mora brodićem da bi se ubolo lepo mesto za plivanje. U stvari, tamo je kao i na svakom drugom mestu gde se može brodić usidriti tako da se skokom s njega upada u nešto čistiju dunavsku vodu.
Štrand mi je ok samo da doplivam do njega s najdaljeg kraja Ribarca i popijem vodu pre sledećeg plivanja pa odmah BJEŽ’ odatle, a valja i za igranje odbojke i ,,Između dve vatre“ po pesku uveče jer je taj pesak dovoljno mekan za padanje.
Čini mi se da je najstrašnije pod vodom na Bećarcu iako je lepa atmosfera na plaži jer tamo odlaze uglvnom neki fini kerovođe i kerovođkinje. Voda je prebrza za sitne kučiće i ta voda svašta nosi, nekakvo krupno granje ili neko smeće i tu se bojim da spustim noge u onaj mulj pun svakakvog oštrog krupnog smeća (mnogo mi je žao što je tako, nije pre tako bilo).
Bazen na Spensu ima atmosferu kao da je običan kafić, nekako je atmosfera neopuštena, više pozerska nego sportska, sve umrtvljeno i ukočeno. Samo dva puta sam tamo otišla, jednom ujutru, jednom popodne, oba puta mi je bio isti utisak.
Bazen na Sajmištu mi je ok ako se baš nema vremena za nešto dalje, ali samo prepodne jer popodne je bljak kada se pliva sa tuđim dlakama između prstiju. 🤢 Malo je iritantno na tom bazenu što platimo ulaz 300 din, a nizovi i nizovi Romčića se provuku kroz ograde besplatno i divljaju skakanjem na glave kupačima, svima koji jednom skočimo pristojno pazeći da nema nikog u vodi ispod, dežurni svirnu za opomenu, Romčićima niko ništa ne sme da zameri, oni su pozitivno diskriminisani.
Voda u oba bazena je smrt za kosu.
Sve u svemu, plaže u NS-u i naokolo grada su takve da sa prvim danom godišnjeg gledam da pobegnem daleko odavde na što duže i suze ronim svakog avgusta što moram da se vratim pre kraja leta.