Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se

Rodomržnja

Suprotno od rodoljub je rodomrz – modernim politički korektnim varvarizmom se takvo stvorenje naziva autošovinistom, prikladno trapava reč za taj pojam.

Istomišljenici

Razgovor istomišljenika zapravo ne bi trebalo da bude glasniji od prijatnog ćutanja.

EUslovljavanje

Često se pitam koje je uslove Evropskoj uniji postavila Srbija za ulazak Evropske unije u Srbiju. Jedan bar?

Novčane kazne za nevaspitače

U vezi sa novčanim kažnjavanjem roditelja zbog neopravdanih izostanaka njihove dece iz škole uglavnom šize roditelji koji ne umeju da vaspitaju sopstvenu decu, a nemaju dovoljno para da finansijski podnesu nevaspitavanje svog deteta koje im ide lako samo dok je besplatno.

Englezi i kreativnost

Jedna od nebuloznih ideja koju su anglosasi uspeli da smisle su kursevi kreativnog pisanja jer potpuno je iluzorno da se neko može podučiti kreativnosti, naročito u pisanju, naročito od anglosaksonaca.

Šarene pilule

Pre mnogo godina sam pisala više puta na internetu da batalite razne šarene veštačke tabletice za preventivu, ali me je malo ko ozbiljno shvatio i skoro svi ono: “Ijao, proslinavio mi nos, odo’ po Ferveks, to me diže. Drmnem jedan Ferveks i odmah mi je bolje…“
Inače, ,,lek“ povučen iz upotrebe. Neko se setio da prizna da su bolji i neuporedivo bezbedniji paprika, kivi i lukac.
Telo nije sistem za preradu veštački stvorenih hemikalija, nego delo prirode.

Glasanje

Kada političar kaže ,,građani su na izborima glasali za nas“, on prećutkuje “… i time su glasali za sve što ćemo mi da izglasamo… protivno njihovoj volji“.

Klima

Ne treba nam klima uređaj kada je vrućina ako nam je mir u duši. Drugim rečima, što je duša toplija, to se telo lakše rashladi.

Drmrdocovi-lopovi

Plagijatorstvo širom Internetije i u većini doktorskih disertacija razlikuje se samo u broju redova i u broju navedenih ili nenavedenih izvora iz kojih se prepisuje.

Novinarščad kao besna paščad

Dno novinarstva je svakako kombinacija: paparaco u lovu na popove koji sprovodi višečasovno dežurstvo ispred crkava ne bi li uslikao zajedno popa i džipa + polupismen odozgo (ne od Boga, nego od uredništva i vlasnika medija) instruirani novinar izraženo patetičnog stila pisanja da poveže popa i džipa u jedan tekst, ali na najperverznije moguće načine. Sve u svemu, nije pop uzeo novinarov džip, ni urednikov, ni od bogatog inostranog vlasnika medija, niti je uzeo, poklonjen mu je. Ko je kriv polupismenom novinaru i uredniku što i njima npr. prebogati vlasnik tog medija ne pokloni džip. Neće da im pokloni jer ne mora kad je polupismeni novinar izabrao da laje za sitan novac. Za možda neki veći novac bi morao biti potpuno pismen.

Neka bude miiir

Žene koje izađu na ceo dan samo sa parama u džepu i ključem od stana, a ne unervoze se bez svega onoga što obično vukljaju po tašnama, u nadrk babe ne rastu.

Školstvo u neodemonkrackoj Srbiji

Na početku školske godine – bunt prosvetnih radnika zbog uslova rada.
Na kraju školske godine – bunt roditelja zbog ocena.
U toku školske godine – bunt đaka zbog redovnog učenja.
Kritična masa, ali vreme i ciljevi neusklađeni.

Duhovitost protiv lakrdije

Samo produhovljeni ljudi su duhoviti. Zato mi je uvek ružno čuti kada se za nekog televizijskog bezveznjaka koji izigrava komičra kaže da je duhovit, a ne smešan. Smešni mogu biti i lakrdijaši i budale i dramoseri, ali oni nisu duhoviti.

Umeće ratovanja

Uspešno upotrebljavati neprijateljevu taktiku protiv neprijatelja tako da je neprijatelj ne prepozna ili se ne množe tome odupreti, e to je umetnost.

Prelet

Dalekovid mora da uzleti iznad kratkovidih koji se sapliću jer ako pokuša slalom, saplitaće ga.

Engleski

Kad naučiš engleski, ne govori engleski u Srbiji nikad kada nisi plaćen za to. Zašto ne? A zašto bi?

Brabonjanje

Bilo da se piše u korist ili protiv tzv. starletizma i sličnih zaglupljujućih pojava i pojmova, oba tabora se bave istom tematikom. To je kao da postaviš dva idiota i jedan brabonjak između i oni tako počnu nadugačko i naširoko da mlate o tome da li je brabonjak više govance ili više travica. Zapravo, zajedno se zamajavaju brabonjkom.

Tržni centri ili samo centri

U jednoj masovnoj fejsbučkoj ženskoj grupi, nekakva novinarka, verovatno ne znajući da izabere bitniju temu za neko naručeno piskaranje, postavlja ženama pitanje za potrebe svog teksta, pazi sad, kakvo pitanje: da se žene opredele koji TRŽNI CENTAR od dva velika novosadska više gotive, BIG ili Promenada.
Prvo mi je palo na pamet: šta je, bre, ovo i koga zabole ćošak za te tc-e?
A zatim, kreću komentari žena: u ovom je domaćinska atmosfera 😂 , u onom su pločice glatkije, u ovom su liftovi bliže stepeništu, a stepenište u onom bliže klozetima, u onom je parking ovakav, u ovom onakav, lokacija ovog onog, ima li prostorije za podoj bebe ili nema i kakva je tamo, a kakva onamo, zatim rastojanje između prodavnica, sadržaji ovi oni, tamo amo… reko’ šta je ovo, pobogu, preko 100 komentara u kratkom vremenskom razmaku na temu tc-a? 😮 Broj čučećih pušača oko tc-a i broj behatona okolo, raspored saksija i strateški oblici otirača i …da li su ovi ljudi (žene) normalni(e)?
Ok, rekoh sebi, batali se dubljenja nad dostupnim uzorkom stanovništva i lepo upadni u masu ko čovek tj. žena, odgovori ,,spisateljici“ na pitanje lepo i pristojno kao i ostali narod i odgovorim na temu, ozbiljno analitički.
,,Meni se sviđa travnjak ispred BIG-a jer tu sam se lepo provela sa rastrčanim kučetom i detetom par puta kada sam morala nekom da pravim društvo do BIG-a i nazad.
I oko Promenade mi se sviđa jer je sada uređenije oko SPENS-a za prolazak biciklom i rolerima, unutra ne znam kako je.
Ipak, zbog travnjaka dajem prednost okolini BIG-a.
Unutrašnjost obe te velike kutije me užasava i kapiram ih kao ogromne popločane ćelije za zombiran kupoholičarski nastrojen, a relativno bedan narod u teletabiskom maniru provoda vremena.“

Jbg, ne umem iskrenije od ovog potpuno iskrenog utiska.

Pa ono jeste, ipak priznajem, tržni centri jesu bitni je nema bolje kontrole naroda od zatvoriti ga s relativno malo para u dva tri TC-a u svakoj varoši. A posle mu dati ,,slobodu“ onu sirovu zapadnjačku da se sme ući i samo u gaćama u neki TC npr. kao u Volmart.
Pretragu Gugla ,,volmart pipl“ uradite na sopstvenu odgovornost… 🥳
Velkamtudfjučr, BRE!

Mjau

Upravo sam pročitala da mačke ne pričaju. Moram priznati da sam šokirana tim dezinformacijama.
Kako ne pričaju? :O Kada krenem na posao, Lola vikne mjau, a to ima čak četiri značenja, meni: ,,Izašla si? Ok“😐, mačoru: ,,Mrš, ovo je moja gajba“ 😼, kučetu: ,,Sad ću da te pretrčavam dok dremaš 🥳“, kožnoj garnituri: ,,Na*ebala si 😈“.

Relativisanje

S osvrtom na to da je torta pretvorena u filovane keksove, slavlje u alkoholizam, hodočašće u turizam, fotografija u digitalni crtež, humanitarna akcija u biznis, medicina u trgovinu, razonoda u kupovinu, razgovor u kucanje, igračke u ekrane, doživljaji u posmatranje, evo sedim i pušim ovaj duvan pitajući se da li se time drogiram ili samo udišem dim sagorelih suvih biljkica i pijem kafu koja je valjda samo čaj od nekih zrna, nešto slično kao što je kamilica od cvetića i da li sam danas jela kuvano začinjeno meso ili gulaš, da li sutra idem da radim ili da ćaskam na engleskom i da li se ljudi i deca raduju Uskrsu zbog slavljenja vaskrsa ili zbog šarenih jaja, kolača i slobodnih dana…
I zaključim, čim počne relativisanje ove vrste, vreme je za spavanje.

Zlatne ruke

,,Mico, ‘ajd molim te dodaj mami punu čašu vode da ne ustajem.“
,,Evo.“
,,Pa baš ti hvala, ruka ti se pozlatila.“
,,Nema na čemu, već je zlatna.“
,,👏🙃“

<3

Prosveta o martovskom pogromu 2004.

Da mi je neko pre rekao da se o ovom dopisu može razviti polemika za i protiv (naletela sam na polemisanja tu i tamo u Internetiji), ne bih verovala pa ne mogu, a da ne prokomentarišem temu..Koristim ama baš svaku priliku da uputim učenike u to kako su anglosasojutanska spoljna politika i propaganda zakuvavale na Balkanu i još uvek zakuvavaju.Smatram da učenici treba da nauče engleski jezik koji predajem, ali i da što više saznaju o katastrofalno nasilnoj engleskoj spoljnoj politici i propagandi koja je vešto prekrivena (u udžbenicima) kroz biranje isključivo pozitivnih sadržaja o toj državi (mada ni te sadržaje ne isključujem da bi se napravila precizna razlika između pozitivnog i negativnog).Neki kažu da će deca zamrzeti Albance ako im se daju informacije o pogromu Srba, a posle svake diskusije na takve teme, tvrdim iz iskustva prosvetnog radnika rodoljuba, mržnja se uglavnom razvije isključivo prema manipulaciji kroz medije, a to je, dugoročno gledano, zdravo za decu svih nacija.Neki tvrde da bi možda neka takva tema bila dosadna đacima. To je nikakav argument, posebno kada takve ,,argumente“ izjave prosvetni radnici kojih se ovaj dopis tiče. Da li će nešto biti ili ne biti interesantno učenicima da saznaju tj. poslušaju, to zavisi od toga koliko nastavnik ume da zainteresuje učenike za bilo koju temu. Pravi nastavnik ne mora ni da čita, nego pripoveda tako da zainteresuje slušaoce i to je osobina po kojoj se dobri predavači mogu prepoznati i van učionice, u zbornici, u kafani, na ulici, bilo gde gde neko progovori s nekim.Dakle, nema polemike, ko izbegava da uputi učenike o srpskim nacionalnim interesima i na koji način su srpski nacionalni interesi ugroženi od strane ovog ili onog spoljnog činioca, taj ne zaslužuje radno mesto u srpskom školstvu.

Image may contain: text

Bačka putešestvija

Kao došljak u Vojvodinu, primetila sam, posle više decenija u toj srpskoj ravnici, da Novosađani i mnogi drugi poreklom iz Vojvodine zapanjujuće slabo poznaju Srbiju ispod Save i Dunava. Malo malo pa mi neko kaže ,,tamo u tvom kraju“ (a to je Kladovo i okolina, najšire gledano Negotinska krajina ili borski okrug), a to ,,tamo u tvom kraju“ u proceni većeg broja Novosađana mu dođe sve unutar ove linije: Požarevac – Kladovo – Niš – Kruševac – Kraljevo – Čačak – Aranđelovac – Smederevo. Ok, razumela bih sve to iz recimo pretpostavke da više vole da putuju ka severoistoku ili severozapadu ili severu, ali opet, kada se radi o severozapadu, mnogi ovdašnji ravničari to definišu kao ,,izbosne“, kada se radi o severoistoku, mnogi ravničari to zovu ,,da, tamo prema Zrenjaninu“, a kada se radi o severu, spominje se uglavnom manje Subotica sa sve Palićem, a nešto više Segedin sa sve svojim tržnim centrima i povratom pdv-a na bebi opremu, ponekad neka mađarska banja, uglavnom ova najbliža Morohalom i povremeno dvodnevni izleti do Temišvara i Budimpešte. Dalje od toga možda samo kod rodbine po nekoj od Germanija, ali veoma retko i …zna se, do mora i nazad bez stajanja i turističkog skretanja na tom putu.S obzirom na moj lični izbor ljudi sa kojima želim ili ne želim da stupam u kontakt u Novom Sadu, skoro da i nemam u okolini one koji kao čestu destinaciju spominju Hrvatsku pa me to i ne čudi.Sve u svemu, što duže boravim u Vojvodini, sve se više sam sklona zaključku da ovdašnji ljudi, većina, veoma slabo poznaju Srbiju (što nije slučaj sa stanovnicima drugih delova Srbije), još slabije svet (mada nam je to svima u Srbiji manje više zajedničko)… i čini mi se da se u bilo kakvim putovanjima kreću neuporedivo ,,uže“ od svih ostalih staanovnika Srbije, onako uopšteno posmatrano i upoređivano. Možda zato Novosađani toliko preizraženo pokazuju ljubav prema svom gradu jer su nekako psihološki i fizički preterano vezani za njega. Naravno, ovo nije zaključak o svima, ali jeste o znatnoj većini, po nekoj mojoj proceni, to je bez ikakvog preterivanja, bar oko 70-80% ljudi koje poznajem ovde u Novom Sadu u poređenju sa isto toliko poznanika iz uže Srbije.

Ono što zabrinjava u vezi sa ovom temom su odgovori predpunoletne dece (16-17 godina života) na pitanja:
1. Gde je Đerdap, Lepenski vir?

,,To je negde tamo u Srbiji, bili smo tamo u osnovnoj na ekskurziji, sećam se onog hotela pored Dunava…“

2. Gde je Studenica?

,,Na Fruškoj gori. Skoro svi manastiri su tamo.“

3. Gde je Kosmaj? ,,Pa na Kosovu valjda“. (kos…pa…)

4. Koje dve reke protiču kroz Beograd?

,,Dunav i….(pauza, pauza, pauza)… Tisa ili nije Tisa, samo Dunav.“

5. Navedi neke srpske planine.,,Fruška Gora, Zlatibor…Zlatibor… ne znam.“

To nisu pitanja na koja je trebalo niti je moguće da im da odgovore bubanje kroz predmet geografija, nego PUTOVANjA i to jeftina putovanja za koja skoro svako može da izdvoji bar koju kinticu, bar koliko da dete vidi ono što mu je bliže od prvog, drugog, trećeg prsta Halkidikija za koje se mesecima uplaćuje za 10 dana u JEDNOM mestu, stranom.

Šnaucerka u lavirintu

Dođe Munja u kereći park i momentalno se pohvalila jorkici Rei:,,Ove prepreke u kerećem parku su smešne, da vidiš ti kakav je slalom kad ova ide biciklom po bici stazi, a ja moram između pokretnih korisnika mobilne telefonije, ne bi mi verovala, sestro slatka, pa to je video igrica uživo, level pro što bi rekla ova omladina povijenih glava što sedi okolo po klupama.“Rea sluša zainteresovano, svojim velikim kosmatim ušima ne veruje.Drugim rečima, samo da se pohvalim da sam naučila Munju šta je trotoar za pešake sa bilo kojim brojem nogu, a šta bici staza, nema brkanja. 😀

Zimski stil

A što mi smešno ovo prolećno kad svaki čas neko: ,,Smršala si…“Jok, brate, skinula sam perjanu jaknu, tri duksa, džemper i duge gaće. Stvarno, divim se onim ženama koje i po mrazu uspevaju da liče na žensko, a ne na kanadskog beskućnika.

Živi zdravo, kupuj domaće

Jedan Lidl mi na deset min. peške od zgrade s jedne strane, drugi će biti na pet min. peške od zgrade s druge strane, na 5 min. od zgrade sa svih ostalih strana su sve ostale ogromne samoposluge. Ima više ogromnih samoposluga naokolo nego komšija na spratu zgrade.
A idem do autobuske stanice u nedelju pred ponoć da čekam studentkinju koja donosi od kuće domaći čist kajmak, domaće sir i meso za svoju studentsku ishranu umesto menze i za prodaju za džeparac.

Znači, jedi ono čime srpski domaćin hrani svoje dete i kod kuće u provinciji i u univerzitetskom gradu.

Živi zdravo, kupuj domaće! 

Svet kroz ekran

Kupe tako ljudi kartu za koncert, predstavu ili odu na školski ili neki drugi javni nastup svoje dece na nekoj priredbi, sednu, uzmu mobilni i gledaju ,,uživo“ isto kao što i razna slavlja ,,dožive“ preko ekrana kao i letovanja, zimovanja i sve druge vesele trenutke. Gledanje okruženja u samoj blizini očiju i pisanje rukom se očuvalo otprilike samo u redovima pred šalterima.
I posle se roditelji pitaju zašto njihovu decu mrzi da nose sveske u školu, izbegavaju pisanje i kažu da će umesto pisanja fotografisati tablu.
Tako dobijamo polupismene odrasle koji ni običan formular ne znaju ljudski da popune i brkaju ćirilicu i latinicu, brkaju slova u okviru jednog pisma, a neka slova sasvim zaborave npr. ćirilično dž pisano i štampano i ćirilično c štampano, ćirilično đ postaje obična petica koja malo visi ispod linije pisanja pa onda učenik podigne ruku da pita da li se baš tako piše ili treba da doda još nešto na to slovo, latinično veliko pisano i, l, h su u mnogim glavama potpuno zaboravljeni posle osnovne škole, latinično đ (ovo sa crticom, umesto njega pišu dj), latinično ć još uvek nekako odoleva i samo povremeno se naiđe na tj umesto njega, latinično d i b se brkaju (pa umesto brkaju ispadne drkaju), ćirilično m postaje izokrenuto latinično w (raskrečeno sa kosim umesto sa vertikalnim nogama), iznad svih slova kod kojih je, kada su mala, tačka nad slovom, stavlja se tačka i kada se napišu velika slova, znak pitanja se maltene ne koristi i umesto njega se stavi ili tačka ili ništa, a veliko slovo na početku rečenice postaje samo fizički veliko, ali ne i po obliku.

Ovako izgleda korak ,,bliže“ u gledanju ,,uživo“, a tri koraka dalje od pismenosti ako umesto utakmice zamislimo školsku tablu u učionici.

Image may contain: one or more people and outdoor

Simbioza

Neka domaćica na internetu:
“Mame, gde vam dečaci idu na fudbal? Imamo 5 godina pa bi se upisali u neki klub…“
Ja:
,,Kako Vi sa svojih 5 godina već imate dete od 5 godina?“

Eo, ne znam, čekam odgovor…

Par decenija posle, na domaćicinom profilu: ,,Postali smo tata… napravili smo dete snajki. Čestitajte NAM!“