Rasejana

Doživela sam (već u ovim ,,sitnim“ pedesetim godinama) toliki stepen rasejanosti da sam danas u 6 rekla stižem u sedam pa me je Mila u pola 8 podsetila na to i ja stigla u 8 pa nazvala tu ženu mobilnim da javim kako sam stigla, spustila mobilni odmah u džep i nastavila da šetam kao da nikog nisam pozvala.
I pod tim utiskom, zvirnem u Fejsbukovac malopre i vidim objavili slike neke tetke koja bez plaćanja iznosi torbu na ramenu iz radnje i masa je isprozivala baš.
Uhvatila me je prpa (i posle pederlobističkih napada i posle još nekih debilnih tema oko kojih me je i prošle godine cimala neinspirisana polupismena novinarščad) da me neko i u takvom kontekstu ne objavi pa mi pade na pamet da blagovremeno i možda preventivno zabeležim ovde u profil (stavljeno na javno) da bi bilo lepo, pre bilo kakvog objavljivanja bilo čega o meni bilo gde, da se sačeka bar sat, dva, maksimalno tri dana koliko da u međuvremenu popijem koju kafu, dve,tri, deset, dvadesetak i popušim duvan i vratim se u koncentrisano stanje i ispraviću šta gde treba i vratiću ja posle sve tamo gde treba isto kao što posle dan dva vozanja kese sa smećem kao da je uvaženi saputnik, izbacim je čim se ,,javi“, isto kao što sam uvek vratila papirnati dnevnik u školu čim primetim da iz njega ne mogu uzeti ni ključeve ni pare, isto kao što sam dovezla auto na Detelinaru s parkinga samoposluge na Limanu čim sam posle tri dana odledila meso koje sam bezveze secala peške tri dana ranije, isto kao što sam ipak uzela kola iz perionice posle treće kiše posle pranja, isto ko što sam koleginici posle pola godine ipak vratila upaljač LDP koji sam mahinalno uzela, a tvrdila da ništa sa takvim smećarskim natpisom ne može dospeti u moje ruke, fuj…
Znači, odo’ sutra da si nabavim ginko kapsule i ajkulina ulja da ne zaglavim u zatvoru poštena.