Бака

Није бака свака
као моја бака
да на мене мисли
од јутра до мрака.

Од доручка до ужине
броји бака витамине,
протеине премерава
да унука буде здрава.

Правила су њена лака:
од кашике до стомака,
прања руку како ваља
и зубића до детаља.

Кад доручкић цео смажем,
мало баки тад помажем;
она пере чинијице,
а ја скупљам све мрвице…

И још ако сунце сија,
разонода најмилија
са баком је у природи,
парку где ме она води…

Да се играм с’ децом вани
док се она издивани
са бакама и декама
што на клупи седе
ћаскајући о свачему
док унучад гледе.

Кад ме нека бољка мори,
одмах се ту бака створи
да ме чува, мази, пази
да ми косу глади
док у школи мама ради,
док се нада пуној плати
да ми купи играчкицу
кад се с посла врати.

Понекад кад је далеко,
тамо где је кућа њена,
знам да на ме мисли неко,
мила бака, брижна жена.
И ја онда бројим дане
цео месец да пројури
па назовем телефоном
и кажем јој да пожури.

И тако нам бака опет
на брзака допутује
да ме воли, мази, пази,
обрашчиће да милује,
да ми прича приче, песме,
шта се сме, а шта се не сме,
пева, тапше кад ја певам
и чека ме док ја сневам.

Све то јој је јача страна,
ал’ постоји и пар мана.
Има једну навику
да направи панику;
кад прелазим улицу,
одмах стеже ручицу.
Често пипка све дугмиће
је л’ ил није рингла врућа
да се док се ми шетамо
не запали шпорет, кућа.
У неких пет-шест наврата
проверава бака врата
да л’ су добро закључана
кад излазимо из стана.
Када скачем ја по парку,
поскочи са клупе она
јер се, не знам ни ја зашто,
бака плаши тог бетона.
Понекад се деси баки –
заборави наочаре,
ал’ се увек она сети
за сладолед понет’ паре.

И тако… кажем ја вама:
бака је ко друга мама,
а ко има маме две,
у животу, може све.