Београд

На пољупцу две велике воде
где равница међу брда оде,
где је њиве надвисила шума,
над тајнама плетених лагума,
светли ведро као летњи дан,
домаћину увек угодан,
госту шарен, жустро разигран,
ужурбан и вечно полетан,
осмехом и сунцем обасјан,
рушен, паљен, опет сазидан,
живи, расте, врви поносан
наш Београд од давнина знан.