Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Vreme

Јoš mi se švrćkaš po željama

i meškoljiš u nadi,

a ja se lažem da smo mi mladi

sve dok se čežnja poigrava mnome

i dok ti glas čujem u mislima

a šapat me nežnošću gladi

po obrazu, vratu, kosi i bradi

kud’ si se vrzmao mnome.

I dodiri tvoji još uvek se važe

svuda gde zatreperim

kada te oči pred sobom traže

i tako piljeći se unezverim

u vrckavo lutanje oblaka dima

koje me teši da vremena ima

i da je vreme prijatelj pravi

koji sve nanovo valjano postavi.

A slutim da nije i da me vara

dok dane otima i gasi čula

te bol otupi dok ono stvara

privide… da je toplota jula

tvoja toplina i da je muzika

zvuk tvojih reči i da je slika

osmeh tvog lika…

i da će ono sve da izleči.

Laže me grubo u svakom svom trenu

dok mi te sklanja, a mene slama.

Tek kad se preseliš u uspomenu,

oprostiću mu što sam navikla sama.

I samo do tada,

trajaće nada.

Ostali tekstovi