Деде
Да се деде упореде
и видимо кол’ко вреде.
Први је господин прави
благог лица и нарави,
а други је преки сељак;
кад кад буде и весељак.
Кад се нешто важно слави,
обојица су домаћини прави.
Први деда воли да путује
и да успут решава судоку.
Други деда воли кад пландује;
успут води на испашу стоку
Први деда прича јасно
и углавном, кад се шали,
тепа беби са ’’Зврк мали’’.
Други деда виче гласно
и понекад, кад је фин,
каже да сам ’’његов син’’.
Први свирце староградске слуша…
под кладовским липама, разгали се душа.
Други неке турбо-фолк параде
док берачи које најми у воћњаку раде.
Први деда вози лимузину
добро игра и фудбал и шах
Други вози пик-ап за малину.
и њему је сеча дрва фах.
Први деда у знању бриљира,
други жели да га изминира
па окрене причу са свезнања,
развеже о хектару имања.
Први има књиге и оловке,
фотељу и танке наочаре.
Други има трактор, мишоловке,
буре меда из кошнице старе.
Први воли излет у природи,
али има и у граду мира
Другом исто у природи годи.
ал’ га градска гужва изнервира.
Први деда уз кафу и дуван,
дочекивао је сваки дан.
а други је свако јутро редом
гостио се ракијом и медом.
Први деда гледао је Дневник;
пратио је све вести из рата,
на дужност се војну одазвао,
својој земљи, то што иште дао.
Други деда, одмах после рата
гледао је ,,Великога брата’’,
и једине “ратове“ оданде
пратио уз бабине команде.
Први деда дете је са села
одакле је отиш’о у школе,
али воћњак враћао га тамо
да корене своје не продамо.
Други деда на селу је остао
и воћар је навелико постао,
производњу развио је праву
за мањкове, оптужи државу.
Деде моје, два супротна света,
ал’ уопште мени то не смета.
Пажљиво сам ја пробрала гене
који су од деда допрли до мене.