Želite da vidite još?

Ulogujte se
Nemate nalog? Registrujte se
Podeli ovo

Требалица

Ускоро стижем, а немам плату
па обавештавам маму и тату:
Мала сам беба са много потреба
пазарите штошта ма кол’ко да кошта!

Чим угледам светлост дана,
затребаће мени храна
и плачом тражићу фино
здраво млеко мамицино.
Оно ми је најважнија
клопица на свету,
а како је бесплатна,
прија и буџету.

Поставите ми креветац
на истоку где наш светац
са иконе спокој даје
и сунца се зраци сјаје.
Строго волим, где се леже,
да је топло, али свеже.

Постељину желим нежну,
ил’ шарену или снежну,
и пелену да ме чува
да и ноћу будем сува.
Кад се испод ње усија,
Павловића маст ми прија.
Сумњиве и иностране
масти склоните са стране.
Ма шта нека упорна
трговкиња теби дала,
мама, никад не одустај
од српског оригинала.

А за мирно спавање
и за проветравање,
удобан ми боди годи
и бенкица је у моди,
шпилхозне с чарапицом
или меканом ивицом.
Да ми се заштити лице,
мале меке рукавице
и балдахин усред лета,
да ми комарац не смета.
Да би кости ојачале
и да складно расту све,
требаће ми сваког дана
Д-витамин, кап до две.
Не прија ми стално соба;
било које да је доба:
јесен, зима или лето,
пролеће ил’ нешто пето,
на време колица ваља
изабрати до детаља.

Након лепе кратке шетње,
умор ће ме стићи;
тада нек’ су прострти
чисти пешкирићи.
Напоран ће бити дан
све од јутра па до мрака;
ваљаће ми миран сан
а пре њега купка млака.
За то служи кадица,
у њој млака водица,
мало благе сапунице
да моје заблиста лице,
звечка, портиклица, дуда…
тек шарено да је свуда
и весела“висилица“
што се врти изнад лица,
ту где моја глава спава,
да ме јутром замајава.
Све док будем бебац мали,
закмечаћу кад шта фали.
Кад не будем беба мала
За све ћу вам рећи:“ХВАЛА“

Ostali tekstovi