Ходалица
Чим беба ојача,
жели да корача,
мрда лево десно…
У кревецу тесно!
На ноге се пропне,
хоће да се попне,
ал’ не може сама…
Зато је ту мама:
да је узме напоље
јер је тамо најбоље,
тамо је слобода,
тамо има пода
по ком тата вода
Милу да прохода.
Не треба нам љубак дубак,
већ шарено ћебе
погодно за бебе,
мали део света
по ком дете шета.
Право је богатство
то мало пространство
јер ту беба стане
на ноге лагане,
несигурно стоји,
али се не боји.
Сви около пазе
куд’ ножице газе
да им беба мала
не би лоше пала.
Ако се скотрља
“трапаво буренце“,
да се не испрља
штити је ћебенце.
А за месец дана,
око рођендана,
када буде вруће,
Милу ће ван куће,
по меканој травици
и по топлој земљици
спретне ноге босе
трчећи да носе,
по пешчаној плажи
да каменчић тражи
по зеленој градини
да се диви малини,
по светлом шумарку
и по цветном парку,
куд год се залете
прстићи и пете.