Шаралица
Ман’те моду монотону!
Не делите нас по тону!
Пружите нам шансу
за сваку нијансу.
Више ми је преко главе
те глупаве поделе;
од две боје плаво – розе,
кад ми једну доделе.
Ко да немам своје ја,
ко да немам жеље своје;
када неко тако грубо
дели децу у две боје.
Не знам зашто вама смета
шарена палета света
где су боје разигране
тако дивно помешане?
Е, баш из ината сада
шареним се ко ливада
када цвета у сред лета.
Чик нек’ неко зановета
како модни жири сматра
да сам ко циркуска шатра.
Кад се помно свет посматра:
шарена је чак и ватра,
шарено је чак и море,
чак и небо у цик зоре…
Зато боје оденућу
и бојице заденућу
к’о оружје за појас,
којим бојићу све вас!