Тепалица

Дизем главу, гледам плаво,
видим ведло небо плаво.
Цконим зуто меко цебе
и погедам око цебе.
Полед малог блата
калавог од блата,
деда вледно лади,
кафа му се лади,
бакина се игла
са вуницом игла,
Топла нам је куца,
плед њом длема куца
која милно лези
и ни на ког не лези.
Мама скоци опа-цупа
па се бизо цкува цупа.
Луце цупу луца,
и умаза се лука
од куваног лука
а уснице лепе
од укусне лепе.

Мусаво је цело
мало незно цело,
пелсунциц на ноцу
отане и ноцу.

Цалата је свеза
од лотквица свеза.
Полед тацне клиске,
хлеба две тли клиске.
Мусав је и меца
од цупе и меца
и полтикла пилава
од укусног пилава.
Све мусаво, нема везе
кад се полтиклица везе.
Цују се и влата;
влатио се тата.
И њега пле млака
цека цупа млака.
Кад се све то цатка,
цлика је бас цатка:
нико се не деле,
него лубав деле.
Полодица моја мила
колевка је мога мила.