Војводина

На северу у равници
српска су нам поља родна
и у песми и у слици
шароликост свенародна.

Ту Српчићи брат до брата
и весела свака селе,
широм отворених врата,
са ближњима се веселе.

Руси, Чеси и Словаци,
најдражи сте нам рођаци.
Циго, српски побратиме,
са поносом носи име.

Грку, брате, пријатељу,
с’ тобом живим у весељу
а и Кинез ево ту је,
свуд’ по свету тај послује.

Другарице Мађарице
знају српске словарице.
Румун овде мирно спава
лево, десно од Дунава.

Моћници подаље стоје,
Балкана се малко боје;
кад нас скупа ту преброје,
дланови им се презноје.

Хај’те ви, далеки странци,
иако смо вам незнанци,
превалите ту даљину
спознајте нам домовину.

Јер не уче вас у школи
да Србин све добре воли.
Изволите ‘вамо доћи,
с миром, дању, не по ноћи.

Јер се дању види боље
да су Срби добре воље.
Протрљајте очи снене,
вид’те ношње прешарене.

Сагледајте разне боје
у Србији кад се споје.
Не питају: “Моје? Твоје?“
Не питају: “Чије то је?“

Заједно све оне живе,
Србији се својој диве.
Све што ваља, ту имамо;
да кварите, то не дамо!

Види, види,  бели свете
какво коло Воша плете.
Прати коло, играј с нама!
Не кидај га по шарама.