Noćni izlasci

Kad sam imala 15 godina (kraj osnovne škole), moji roditelji su uspostavili pravilo sa svakom godinom posle 15. jedan sat više izlaska posle deset uveče i to samo petkom i subotom. Ako se ne pridržavam tog pravila, sledi neodložna i stroga zabrana izlaska sledećeg vikenda i to se nikada nije desilo jer sam se pridržavala dogovora. Za sestru koja je godinu dana mlađa, važilo je i dodatno dopusno pravilo da može ostati napolju onoliko koliko ja, ali samo ako je sa mnom u društvu onda kada istekne njeno ograničenje izlaska tj. tih dodatnih sat vremena za koliko su nam se razlikovala pravila po godinama.

Na taj način se u 18. godini stiže do 1 sat posle ponoći ili, kako je moj otac namerno neodređeno rekao: ,,Sada možeš ostati i do posle ponoći“ što mu dođe da posle 18. može se u izlazak i cele noći jer je osoba punoletna. I tada su mnogi izlazili cele noći i pili i duvali i svašta. Nisam im se pridružila jer su me roditelji blagovremeno i veoma slikovito upozorili na moguće posledice i bespotrebnost takvog ponašanja.

Nijedno od tih pravila ponašanja (od ograničenog izlaska do neučestvovanja u opijanju i duvanju) nikada me nije omelo u druženju sa ljudima bilo koje vrste, od lokalnih klošara preko društva iz škole pa sve do lokalnih popova.

Još jedno pravilo je bilo da se ni sa kim ne seda u auto i da se pešaka ide isključivo u društvu, naročito noću. I toga sam se pridržavala.

Sve to primenjujem i na svom detetu u ovom mnogo drugačijem dobu 21. veka i tvrdim da se može i to uspešno.

Roditelji su ti koji uspostavljaju pravila za odrastanje deteta u društvu u toku puberteta tako da dete ne bude ugroženo u izlascima. Društvo, država, mediji i ostalo teško da mogu porušiti ispravan uticaj roditelja i to ne samo u pubertetu deteta, nego i mnogo, mnogo kasnije.

I dan danas sa skoro pola veka života, uvek se čudim u nekom izlasku zašto je mnogim ljudima potrebno da se opiju kao svinje da bi se veselili uz muziku, a oni se čude kako je meni dovoljna samo muzika u tim situacijama. Biće da su nas različito vaspitavali u porodici.

Dala sam ovde ovaj jedan uzoran primer određivanja pravila detetu u pubertetu u vezi sa noćnim izlascima, tj, primer na koji roditelji mogu da se ugledaju kao odgovor na razne tekstove u kojima se razni roditelji vajkaju i za uticaj na dete stalno optužuju ono što je van porodice umesto da preispitaju i sebe i svoj uticaj na svoju decu.

Mnogi roditelji se boje da će ograničenja koja postave deci ometati druženje njihove dece i tada popuštaju, a ne moraju. Strogim vaspitanjem u granicama zdravog razuma ništa se ne ometa u društvenom životu deteta.