Pesmica o ženi čiji svaki rođendan 31. decembra meni neuporedivo veća radost od belosvetske proslave promene broja godine u administraciji.
Živela i naslavila sejoš mnogo rođendana.
Slavljenica
Slučajno sam upoznala
još kada sam bila mala
jednu ženu meka srca
iz koje dobrota vrca.
Ta je gospa skromna, fina
pristojna joj i rodbina
iz stabilne kuće gde su
radom postali što jesu.
Netipična jedna teta
koja retko zanoveta,
zazire od mutnog sveta
koji petlja i kleveta
i za pare malo mari
jerbo voli lepše stvari
kao što je dečija cika
Ili igla koja štrika,
polje, biljke raznih sorti,
ne odoli slasnoj torti.
Šta će čuti vešto bira.
ne sve što joj se servira,
zna odakle sunce sija
pa joj zato uhu prija,
od vulkana do izbora,
vest iz istočnih izvora
jer kad bi da vesti čuje
zapadnjačkim ne veruje.
Ta se žena čudom čudi
zašto dokoni su ljudi
te gledaju rijalitije,
zar im vreme drago nije
kada ka tv-u odu
da uhvate epizodu.
A nju nešto drugo brine:
izvorište Star’ planine
hoće l’ preteknuti isto
netaknuto, sveže, čisto.
Njoj je jasno da je Juga
bila kredit sa kamatom
od duga do većeg duga
s nametnutim, tuđim ratom.
Čak ni sada, posle svega,
u gomili koječega,
u narodni pala nije
haos usled tranzicije.
Ta je žena duša čista.
Zbog nje posebno zablista
poslednji decembra dan
kada joj je rođendan.
Pa tog dana, dok je slavlje,
poželim joj dobro zdravlje,
a znajući njenu sortu,
sklepam joj i čoko-tortu.