Neki Božići

Naravno,kao i svakog Božića, dok svet pravoslavni odmara, ja spremam kolače jer da sam ih spremila sinoć, pojela bih ih noćas pa ne bih imala za Božić ništa slatko.
Kad već spomenuh kolače, pamtim iz detinjstva da je uvek na Badnje veče bilo najboljih mogućih kolača pred crkvom jer su se sve vlaške babe iz okolnih sela utrkivale koja će da spremi bogatije kolače; to nisu bili oni obični suvkasti kolači ,,za goste“, nego mekani, kremasti veliki, visoki, široki, sa pravom čokoladom, kolači ,,za pred popa i pred širu lokalnu javnost“. Svako praseće pečenje zaključano u tetkinoj sobi dedine kuće i grickanje oraha pred običan prebranac i neželjenu bundevaru i stajanje u crkvi lakše sam podnela znajući da će kolači odmah posle ponoći da se dele. Možda to nije baš neka hrišćanska radost, ali jeste radost za nas koji smo bili debela ješna deca.
Pa nije sad baš da pamtim neke Božiće samo po kolačima. Jedan Božić pamtim i po hladnoći i nemanju klope, nikakve. Te godine mi je dete ležalo u bolnici i Rusi prekinuše gas (ne sećam se zbog čega, nisam pratila tih dana) i pre pravog otpusta iz bolnice, rekoše nam na dan Božića tamo u Dečijoj da se odmah spakujemo i odemo kućama da bi, diskretno sam saznala, ,,objekat bio pod manjim opterećenjem kada politička delegacija pokrajine dođe u posetu“ u prekratkom roku od samo par sati ranije najavljenu za taj dan. Na brzaka su raspakovali desetine radijatorčića na struju i rasporedili po sobama dok smo se mi mame sa malim pacijentima hitro pakovale za ,,uklanjanje“ odatle. Jedva sam odledila auto koji je celih 10 dana pre toga stajao na bolničkom parkingu, prevezla dete u leden stan, shvatila da je frižider skroz prazan jer je boravak u bolnici trebalo da se završi zapravo celih pet dana posle Božića pa nismo ni znale da ćemo Božić provesti kod kuće, skuvala sam supu iz kesice i ugrejala prostor klima uređajem i, oprosti Bože, psovala i Pajtića i celu žutaćku ekipu zbog koje su doktori poludeli od panike tog jutra. Tada smo Božić proslavili sutradan jer jbg.
Sećam se i Božića kada mi je nameštena krivična za delo koje nisam počinila stigla na Badnji dan i usrala praznik. I tada sam psovala žutaćku političku bagru, Bože mi oprosti na tome.
Žuti bili pa prošli, ne vratili se nikad u vlast ako Boga ima da bi nam svaki sledeći Božić bio lepši od svih prethodnih.
Pa, molim Boga za oprost što sam psovala o nekim Božićima i što kolače spremam sa namernim zakašnjenjem da bi opstali bar do kasnog popodneva danas.
Srećan vam Božić i ceo predstojeći prirodni ciklus svima koji ste ovo pročitali do kraja iako vam nije nužno. Srećan Božić u odmoru i veselju i verujućima koji nisu naleteli na ovu ispovest. Srećan Božić i onima koji ga ne podnose i njima želim da ga provedu na radnim mestima kao i svaki drugi njima nebitan dan u skladu sa njihovim neverskim običajima.