Srbiji je nametnuto da i osnovnu i srednju školu pretvori u vrtiće i da se obrazovanje pretvori u nekakvu večitu igru po nekim kao belosvetskim standardima školovanja iako se u državama odakle se to Srbiji servira kao zahtev za EU ne radi tako. To igralište se onda, po svim tim strogim naredbama odozgo i spolja, proteže sve do prvog radnog dana, a onda sledi sudar sa stvarnošću i one već ustaljene povike iz odraslog radnog naroda:
,,Nema dobrih radnika!“
,,Nema dobrih poslodavaca!“
,,Država je kriva što nemam posao!“
,,Profesori me ničemu nisu naučili, primaju platu za nerad!“
,,Ma, moje dete će da beži odavde!“
Već sada su komentari na društvenim mrežama ovakvi kao ovi pod navodnicima, ali ih uglavnom izbacuju sada odrasli loši đaci koji, zbog sopstvene lenjosti u toku školovanja tada kada je školovanje bilo oslobođeno ovih retardiranih novotarija, nisu postigli očekivane uspehe u svom životu.
Problem će se rasplamsati onda kada takvi budu u većini jer im je školovanje sistematski pretvarano u to tupavo obavezno igralište čime im se, opet sistematski, usađuje lakomisleno poimanje stvarnosti iz kojeg kasnije proizilaze ozbiljne frustracije i nezadovoljstvo.