Budi me jutros poštar zvrndanjem po interfonu, a ja nadrndana i sa upaljenim desnim delom lica od biciklanja po zimoći prethodne nedelje, čim sam čula ko je, odmah pitala ima li nešto za moje ime i broj stana, a on odgovara: ,,Nažalost, nema“.
Iju, čuj ,,nažalost“. 😃 Obradovao me uz nažalost. Zaključujem, bez ikakvog susreta sa poštarom da je u pitanju neki nov poštar i da ni najmrzovoljnija ne zvučim na interfonu kao neko ko je skoro deceniju osim računa za plaćanje koji su ok, dobijao gomile omraženih mi plavih koverata sa izvodima iz totalno ludih sudskih postupaka.
Zamalo da otvorim ulaz uz komentar: ,,Hvala na komplimentu.“ Ali sam oćutala zahvalnost jer novajlija to ne bi razumeo za razliku od prethodnika koji mi se izvinjavao kad god dođe i zajedno sa mnom kritikovao nasilnu paravlast i za razliku od one osetljive kurirke iz suda koja se rasplakala na vratima posle nekoliko susreta i opsovala svoj posao i situacije u kojima mora da ostane profesionalno čvršća.
Kad se već obazreh na pismonoše i pisma, pade mi na pamet činjenica da je baš bezveze što je došlo doba kada nam u sandučiće ove stvarne metalne stižu samo neki štrecovi, a sve lepe poruke, pisma, čestitke profuraju nekako neprimetno kroz virtuelni svet što u virtuelno sanduče što direktno na račun banci čija me porukica o ,,uplata na račun“ nikada ne obraduje dalje od sitnog osmeha dok su me papirne poruke, čestitke i papirna pisma raznih drugova i drugarica iz svih krajeva SFRJ i šire Evrope radovale čak do trčanja dvokoraka preko dvostepenika kako bi se što pre stiglo do sobe da ih pročitam, prelistam, pregledam, požurim da odgovorim, zahvalim, nazovem, pošaljem.
Mislim se, šta ako poželim nekom da pošaljem i pošaljem pismo (čak i sa parama unutra ili nekim poklonom), u Srbiji 2019. i kasnije, a on se prepadne od pošiljke kao ja što sam se godinama prepadala od plavih koverti na svaki nenajavljeni jutarnji zvuk zvonceta? Ono bolje da ne šaljem jbg… ili se valja prethodno najaviti iznenađenje za svaki slučaj jer ko bi ga znao u ovom nečovečanskom periodu šta ko očekuje ili ne očekuje, želi da dobije ili da izbegne.
Kakva je to trauma od ,,državnih“ ustanova jbteee!
- Naslovna
- Škrabanije
- Poštofobija, poremećaj u demonkratiji