Ceo dan sam sređivala fotografije koje već dugo čekaju da popune novodizajnirani blog Mila Sila i sve vreme mi se vrtelo po glavi kako uopšte uspevam da putujem pored svih ogromnih troškova koje sam imala u poslednjih desetak godina, uglavnom troškova za suđenje protiv hiperliberaške gamadije.Upravo sa tim mislima skoknula sam u Fejsbukovac da vidim šta ima novo i prva objava na ekranu je, igrom slučaja (ili FB čita misli pa nameće teme, ne znam) bilo pitanje jedne devojke u jednoj FB grupi.
Pitanje:S….Gabric,,Ljudi moji, izvinite, ali mene zanima koji posao vam omogucuje da toliko cesto putujete?Student sam, i jedino sto mogu za sada je da putujem biciklom po Vojvodini.Ne pijem, ne pusim, ne bacam pare na odecu, nosim dok ne iznosim.Bez tulumarenja, sem izlaska na jedno pice. Tako da poznajem mere stednje. Hvala lepo na savetima tog tipa, nisu mi potrebna“
Pa, evo mog odgovora na temu koji će možda nekog navesti da sebe preispita i možda prerasporedi prioritete u svom životu.
Ja štedim na majstorima svih zanata (pravim i odeću i nakit i nameštaj i frizuru i sve sama, ne angažujem zanatlije osim električara ili kada su neki fizički teški poslovi), šminku kupim jednom godišnje par stvarčica pa čak ni to ne uspem da istrošim do isteka roka, kuvam pa ne bacam pare na brzu hranu, iskreno ne podnosim svu tu popularnu blejanu i otpadanje po okolnim kafićima pa ni na to ne dajem novac, pušim duvan na motanje i to jak i kvalitetan pa mi se puši manje i ređe (posle jednog udara tog duvana, satima se ne traži nova cigareta), ne kupujem ništa od beskorisne hrane i pića (to mnogima odnosi brdo para, kojekakvi industrijski sokovi i grickalice na primer), ne dajem novac na privatničke medicinske usluge (pohađam isključivo državne zdravstvene ustanove i strpljivo čekam kad već plaćamo porez na to, a zdravlje se čuva već i samim nekupovanjem smeća u ishrani), kupila sam auto sa motorom koji je naveliko hvaljen zbog male potrošnje i to su načini na koje uštedim za nekoliko putovanja (bližih ili daljih) godišnje, a češće od toga ne bih ni mogla zbog vezanosti za posao u školi i raspored raspusta.Još uvek sam u fazonu da potpuno istražim Srbiju pre nego što se zaletim na neke daleke destinacije, ali bar jednom godišnje odemo u neko inostranstvo (uglavnom okolne države). Čini mi se da ima još mnogo kutkova Srbije u koje nisam zvirnula, a radije bih propustila hotel zatvorenog tipa u Tunisu ili Egiptu (zato i jesu sa uslugom olinkluziv kad si zatvoren kao rob u plaćenom turističkom aranžmanu), nego neki slobodni neistraženi predeo Srbije.Za neka planirana duža ili dalja putovanja u narednim godinama, upravo sam počela da organizujem novi samostalni posao za obavljanje preko interneta jer želja mi je da se bar do 50. godine potpuno povučem iz prosvete kako bih napokon osetila pravu slobodu planiranja slobodnog vremena što je u prosveti ne-mo-gu-će.Uzgred, stambeni kredit me uopšte ne ometa u životu jer se nisam zaletala u kupovinu ogromnog prostora za popunjavanje i vrćenje po njemu, nego sam kupila mali prostor koji se veoma lako i brzo opremi, a onda se još lakše odleprša iz njega.Nadam se da će bar nekim delom ova moja kombinacija nekom dati ideju za uštedu radi putovanja.Inače, u putovanja ne računam obično vozikanje ili poslovna putovanja bilo da je neko pilot, mornar, kamiondžija, taksista, turistički vodič ili trgovački putnik.Prava putovanja su upravo ona kada se ne radi ama baš ništa, nego samo uživa, razgleda i doživljava svako novo mesto.