Употреба форума
За разлику од предосадног јавног или полујавног масовног егзибиционисања народа на разним друштвеним мрежама, форум као облик комуникције је као неко масовно бојно поље препуно језичких окршаја занимљивих и за учествовање у прецизирању формулације ставова и за посматрање језичких па и психолошких и филозофских зачкољица које су покретале или ометале комуникацију у писаном медијуму било у смеру разумевања или, чешће, неразумевања међу саговорницима. Та улога језика и његова нерационално непрецизна употреба која је доводила до неразумевања и конфликтних ситуација у распрама ми је заправо била главно интересовање на било ком форуму и управо то интересовање ме је инспирисало да покушам све те непрецизности у формулацији, разводњавање и трапаво општење међу људима на задату тему у писаној форми да преточим у што прецизније формулације квалитетних тј. конструктивних ставова па да их као такве запишем како би се јасније представило колико је прецизирање ставова фасцинантно битно у разумевању са другим људима и самом разумевању разних дешавања у свету око нас. Успут, кроз тако сакупљени материјал, дискусије и пратеће закључке у писаној форми, стиче се прилично прецизан увид у дешавања на неком општем друштвеном плану у Србији и шире у дужем периоду.
Гомила писаца који су се бавили огледима на разне теме или пак истим тим огледима изувијаним у обланде све од песама до преопширних прича у више томова одвајкада је општила са празним папиром као да је тај папир живи створ који ћути и трпи и тако натртљала гомилу слова у таквом безмало лудом општењу. Када читалац узме такво писаније у руке, остављене су му само две могућности уплива у писаније: или да се моментално при отварању корица идентификује са писцем и његовим личним ставовима по сваку цену или, друга могућност уплива у писаније је да читалац буде најобичнији посматрач пишчевог општења са самим собом у којем писац доноси управо онакве закључке какве разговараш са самим собом може да донесе: глупаве, ограничене, општепознате и углавном у облику преопширних разрада најобичнијих кратких свенародних пословица које не би истрошиле читаочево време у животу толико немилосрдно и агресивно колико су времена истрошила слова таквих писаца. Много је мрцварења слова наметнутог системским образовањем којим се деца спремају за доживотну функцију одраслог идиота. Такво егоистично баљезгање за било коју врсту читалаца нисам хтела себи дозволити из више разлога. Прво, било би сујетно и изузетно ружно ако себе поставим као неупитно мерило интелигенције и ако надмено помислим да ми је тако ,,препаметној“ све јасно и да је моје мишљење беспредговорни и беспоговорни закон. Друго, била бих сујетни кретен када бих нешто под забраном преиспитивања или било шта трапаво формулисано сервирала хронично збуњенима. Треће, била бих себична кад не бих пружила узрочно-последични однос између претпоставки и закључака уместо утувљивање догми зачињених мањим или већим илузијама проистеклим из мањкавости интелигенције било ког једног јединог ума у саморазговору. Зато имам за циљ да пружим само оне формулације ставова које ,,прођу сито и решето“ доказивања кроз језичке окршаје са разним лошијим или бољим формулацијама све до постизања најбоље тј. јасне и концизне формулације ставова, сазнајно корисне онолико колико се то коришћењем језика у писаној форми може постићи трудом да се језик не злоупотреби ни на који начин тј. да се њиме не учини штета читаоцу било ког узраста.