Пешак

Мален сам, ал` знам да пазим
улицу ја кад прелазим
Мотрим јер знам да је она
једна скроз опасна зона.

Правило улице сваке:
“Тротоар је за пешаке“
заповест је точковима
да ту пешак предност има.

Двоточкашка стаза јесте
подаље од саме цесте,
ал’ и на њој вреди бити
пажљив и све осмотрити.

Неко пази када вози,
неко вози Бож’ помози.
Зато и ми деца знамо
кад да мами руку дамо
не зверамо тамо ‘вамо,
већ семафор погледамо.

Семафору знам све боје
кад се брза кола роје.
На црвеном за пешаке,
деца стоје, кола броје.
На зеленом за пешаке
Кола морају да стоје.

И још једном поглед лево
онда десно опет лево;
тек кад сваки возач стане,
прећићу до друге стране.

Парк и паркинг нису исти;
парку су сви правци чисти.
На паркингу, сваки час,
може возач дати гас,
Зато близу маме шетам,
возачима да не сметам.

Кад нам лопта побегне,
улице се домогне,
нек’ је нико не спашава;
битнија је дечја глава.
А гумену лопту ову
мењаћемо тад за нову.

Е сад, пешак узоран сам;
као такав, дупло вредим
те сам себи дао право
возачу да заповедим.

Та не јури и не жури!
Ништа ти утећи неће!
Пази увек кад пројури
дете мање или веће.
Не притискај гас-педалу,
не притискај ни сирену
сачувај нам децу малу
у простору и времену.