Помагалица

Мама, имаш посла
па ја мало дошла
да ти нешто помогнем,
бар колико умем.

Могу да усисавам,
али само мало
јер угледах мече
што је на под пало.

Могу прати судове,
упрскати лице,
ал’ морам да журим…
ту су боцкалице.

И прашину брисаћу
у свом малом кутку,
али одмах прекинућу
чим приметим лутку.

Није мени проблем
спаковати ствари,
ал’ кад видим сликовницу,
ко за ствари мари…

Знам да се саплићеш
о моје ципелице.
Склонићу их с пута
чим поређам коцкице.

Ја сам ти помогла
колико сам могла.
Сад настави сама…
Tа нисам ти ја мама!

А када све завршиш,
мораш да се одмориш.
Ја нећу да дремам,
већ ти ручак спремам.

Цео тај мој ручак
јесте кобајаги,
али су га спремили
прстићи ти драги.