Путник

Па баш ми се нешто шета
да обиђем око света
јер ми мало досадило
увек исто место мило.

Знам да је свет јако велик
и тешко га је обићи,
али ако кренем редом
кад-тад ћу далеко стићи.

Планови су ту у глави;
авантуриста сам прави.
Не закерам ко туриста,
не треба ми чуда триста,
него само путокази:
кад воз стиже, кад полази
где се може добро јести
и драги се људи срести.

Најпреча ми је Србија;
свуда где јој сунце сија,
ја ћу да долетим скоком
и усликам бистрим оком.

Кад од своје земље почнем,
свуда по њој носић боцнем,
сваки српски кутак знаћу;
ко сам, шта сам, препознаћу.

Тек онда ће небо ведро
да угледа моје једро;
светске стазе свакојаке
дочекаће ми кораке.

И свуда где се отиснем,
српску реч ћу ја да вриснем
да са сваким путовањем
обогатим тај свет знањем.
А и њега ја да схватим
и упознам па се вратим
завичају пуном среће
где је кућа, где су браћа,
одакле се на пут креће
ал’ којем се Србин враћа.