ЋИРИЛИЦОМ ДО СЛОБОДЕ 1
Они мени понуду семинара:
Представљамо Вам такав и такав семинар тралалалала… и у наставку…
…established to provide English language teachers worldwide with short courses to further their professional development. These training courses consist of interactive workshops designed to engage participants in discussion and examine their own teaching experiences as well as providing them with practical ideas for immediate use in their classrooms. To make the most of the face-to-face time you will have and to try and ensure the course suits
your needs we would like you to complete and send us this task before 31 May 2014.
We hope you will enjoy the course.
Ја њима попунила упитник који су послали:
Pre-course task
Name and Surname: Име и презиме (цензурисано)
School & Town: Име школе (цензурисано), Нови Сад
Coursebooks used: “Срећна кућа 1“ и “Срећна кућа 2“, Оксфорд
Years of teaching experience: 15 година
Age group(s) taught: разна годишта
Course needs and expectations: 24 бода у мом пословном досијеу
What I hope to learn on this coursе: ништа ново
What I enjoy about teaching English is зато што је то лако и зато што то радим успешно и без икаквих семинара
Sample timetable © …
Они одговорили на српском, дакле, знају српски, штавише, овдашњи су, из Србије:
Poštovana …,
Mi smo unapred najavili da su predavači izvorni govornici. Na seminaru nećemo upotrebljavati srpski jezik i ćirilično pismo, a svi prateći materijali će biti na engleskom jeziku. Ukoliko vam je to neprihvatljivo, predlažem da odustanete od seminara i odaberet neki drugi koji će vam više odgovarati.
Mogu da razumem da je to vama neprihvatljivo, ali organizacija svakog skupa pa i ovoga podrazumeva izvesna pravila kao i neke obaveze samih učesnika. Ukoliko ne možete da prihvatite pravila ovog seminara i pošaljete pre -course task na engleskom jeziku u Word dokumentu, na žalost, nećemo moći da uvažimo vašu prijavu za seminar i vaše mesto ćemo ustupimo nekom drugom zainteresovanom nastavniku.
Srdačan pozdrav,
Име и презиме пошиљаоца-организатора семинара (цензурисано)
Решила да не одустанем јер заправо немам ништа против употребе енглеског језика у оквиру стручног усавршавања тј. у раду на семинару јер предавач не разуме српски, али имам против употребе енглеског језика у пријављивању за учешће на том семинару јер организатори разумеју српски и не знам зашто се ,,праве Енглези“. У крајњој линији, семинар је званично одобрен од стране Министарства просвете и као такав уврштен у српски образовни систем за стручно усавршавање просветних радника те као такав, требало би да у складу са Уставом Србије буде могуће пријављивање грађана Србије на српском језику ћириличним писмом.
Одговорим им на допис:
Разумем енглески језик одлично. Једнако тако га и говорим. Моје уставно право је да га не користим онда када не желим и када нисам плаћена за то. Уколико ме дискриминишете неучествовањем на дотичном семинару због српског језика који користим у Србији, то може повући тужбу према вашој организацији јер ми је Уставом Србије то право загарантовано. Дискриминација због употребе језика и писма званичних у Србији законски је одређена.
Дакле, овако. Моја законска обавеза као запосленика у српском школству је да прихватим додатне обуке коју ми школа у којој радим нуди и ја сам то прихватила. На обуци треба да стекнем знања која би ми користила у даљем раду са ученицима у школи. Ја ћу на тај начин и поступити те стећи знања која би ми користила уколико их већ не поседујем. Уколико их поседујем, што је више него вероватно, онда ћу обавити формално учешће на семинару без ометања туђег стицања знања и испунити формални део који је просветним радницима наметнут, а то је да себи прибавим 24 бода те упишем у досије радника. То је моје законско право. Ако одбијете моје учешће на семинару због коришћења српског језика у Србији, рачунајте на то да ћу искористити сва правна средства да остварим то своје право и да остварим своје право на одштету због дискриминације због употребе српског језика у званичном општењу којој сам подвргнута од стране ваше организације у оквиру просветног система у Србији.
Молим одговор на овај допис као и обавештење о разлозима одбијања моје пријаве за похађање семинара у писаној форми. Уколико не добијем то одбијање у писаној форми, сматраћу да је пријава прихваћена те узети учешће у раду на дотичном семинару онолико колико ми је потребно да бих усавршила свој рад у настави. Ако се, у току трајања семинара, испостави да ми то усавршавање није потребно, било би љубазно од вас да ме не присиљавате да говорим на енглеском бесплатно и ван наставе у школи чији сам запосленик.
Поздрав и видимо се на семинару,
Потпис (цензурисано)
И тако се ми у СРБИЈИ преписујемо о СРПСКОМ школству на СРПСКОМ језику и расправљамо о СРПСКОМ језику у попуњавању формулара у СРБИЈИ.
И коначан одговор од организатора семинара верификованог од стране Министарства просвете Србије:
Poštovana …(цензурисано),
Na žalost moram vas obavestiti da zbog neadekvatno popunjene prijave nismo bili u mogućnosti da prihvatimo vaše učešće na seminaru Oxford Teachers’ Academy. Nadam se da nam to nećete uzeti za zlo i pozivam vas već sada da nam se pridružite na našim jednodnevnim seminarima, koje ćemo organizovati od septembra, a koje realizuju domaći predavači te je upotreba ćiriličnog pisma potpuno adekvatna.
Srdačan pozdrav,
(Цензурисано име и презиме пошиљаоца – наше горе лиска)
Area Manager Serbia
Oxford University Press
Predstavništvo Srbija – Serbia
ЗАКЉУЧАК:
ОВО ЈЕ САМО ЈЕДАН ПРИМЕР, А ПРИМЕРА НЕПРИЗНАВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПИСМА У ЗВАНИЧНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ У СРБИЈИ ЈЕ МНОГО ВИШЕ НА РАЗНИМ МЕСТИМА И У РАЗНИМ ВИДОВИМА.
ИАКО ЈЕ ПОХАЂАЊЕ СЕМИНАРА УПИТНОГ КВАЛИТЕТА И СВРХЕ ,,ОДОЗГО“ НАМЕТНУТО ЗАПОСЛЕНИЦИМА У ПРОСВЕТИ, ПОСТОЈИ ДИСКРИМИНАЦИЈА ПОТЕНЦИЈАЛНИХ УЧЕСНИКА СЕМИНАРА ЗБОГ УПОТРЕБЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА ЋИРИЛИЧНОМ ПИСМУ У ОКВИРУ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА ЗВАНИЧНО ОДОБРЕНОГ ОД СТРАНЕ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ СРБИЈЕ.
ПРИЈАВА НАПИСАНА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ НАЗВАНА ЈЕ ,,неадекватно попуњеном пријавом“ ЗБОГ УПОТРЕБЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ.
Ко у Србији има права на одлучивање на ком језику и писму се обавља званична преписка у српском образовном систему? О томе, наравно, не би требало да одлучују Енглези. У ствари, зашто уопште инострани предавачи долазе да нам туторишу како да радимо и намећу своје уџбенике? Зашто постоји предрасуда да они све боље знају од овдашњих када то уопште није случај, напротив. Било би исплативије да ми њима држимо предавања уместо да плаћамо њихова јер Енглези, реално, немају појма како треба предавати енглески у Србији што је јасно видљиво у њиховим уџбеницима који никако не одговарају нашем менталитету те појма немам зашто их слепачки увозимо кад и имамо и можемо да направимо боље у Србији. Али то су већ неке друге теме и о том по том… За сада, довољно је констатовати да где српски не пролази, не мора да се одлази.
Како? Па овако.